sanja_priča

Jednom prilikom sam sa S.... sam otputovala u Beograd,išli smo na utakmicu,zoo vrt,šetali se i zamišljali kako bi bilo lijepo živjeti u Beogradu,daleko od svih u nekom kvartu i da nas niko nezna.Na putu prema kući u autobusu ja sam dobila čudne bolove,počela sam da otičem,zglobovi su mi bili natečeni,usne natečene,počela je čudna situacija u mom tijelu da se dešava,kao borba za opstanak.Nije bilo prestave da skontamo šta je,ni dan danas neznam šta je bilo,na izlasku iz autobusa nisam mogla da stanem na noge,izula sam patike i noge su bile crvene natečene i veoma bolne,S.... me je odnio do svog stana gdje sam prenoćila.                                               

Ali Noć u njegovom stanu je trajala kratko i morala sam krenuti kući ujutro,došla sam kući i ispričala svoju priču o novonastaloj bolesti,mama je oduševljena i odmah kao iz topa je krenula da zvoca da broji to ti je od ovoga od onoga,uglavnom glavna krivica je bila moja ishrana.To je tek bio početak,otoci su spali za nekih pet dana,šta mogu,mati me je odvela doktoru ali nemaju oni pojma to je kao neka alergija ali nezna se od čega pa me vodila kod gatare u neko obližnje selo,koja mi je dala neku vodu da se kupam.Moja mama je planirala da se bućnem u toj vodi i sve će proći.I prošla je moja takozvana izmišljena bolest,kad me je zadnji put odvela doktoru galamila je po hodniku doma zdravlja: Vodam te ko majmuna ovuda nije tebi ništa.Posle toga krenula mi je alergija unutar tijela,imala sam gušenje,bolove u stomaku,otečen jezik i mnoga sranja od kojih sam ležala i namještala se na krevetu i molila Boga samo da prođe.S..... nije dolazio kod mene,ponekad bi se pojavio na prozoru jer smo živjeli na prizemlju i to u alternativnom smještaju,imao je obaveza jer je non stop negdje putovao.Ali taj dan desilo se sve odjednom,tata je bio na poslu u kuću je ponovo došao mamin prijatelj,čuli su se uzdasi iz dnevne sobe,čula se dreka u kojoj su uživali,začepila sam uši i plakala,derala se,udarala se u uši htjela sam da umrem.Ne mogu više!!!!!!                        Ujutro sam se probudila,kapci su bili natečeni od plakanja,nisam spavala cijelu noć,nisam jela,gadilo mi se sve što je bilo iz njene ruke,bila sam zatvorena u svojoj prostoriji i pokušavala da završim sliku na staklu sa akvarel bojama.Misli sam odvlačila negdje drugo ali ne može,neide tako lako.I konačno došao je on,S..... se pojavio......Ušao je u sobu sa pričom i sa novim pogledom,Pogledaj me,moram ti nešto reći,prevario sam te sa jednom djevojkom,zove se I......Čašu sam spustila lagano iako je bila vrela od kafe,oko mene je zamrlo sve,leden znoj je izbio na čelu i počelo mi je da se vrti u glavi.Ustala sam i krenula negjde,noć je bila teška.Krenuli smo lagano napolje,polako sam koračala i počela da drhtim,jednostvano nisam mogla da se pomirim sa tim da gubim jedinog prijatelja momka da gubim sve.Srušilo se sve ono što smo imali,pljusnula sam u plač,bilo mu je žao i pitao me:  Smijem li da te zagrlim.Rekla sam mu sa teškoćom u grlu:Ne prilazi mi.Mislila sam da to neću nikada izgovoriti njemu ali došlo je i do toga,gotovo kraj,za tren postade uvala od ljubavi,kako bez njega,ostade rupa u meni,dođe trenutak kada želiš da nestaneš i da ti život brže prođe.Bez njega propadam,kako da kažem ljudima da nismo zajedno kako da kažem sebi da S..... više nije sa mnom.Ništa to meni nije bilo jasno,tako sam teško podnijela sve.Izgubila sam i poslednji smisao za život.Vratila sam se u kuću izgubljena,na ulasku sam se susrela sa maminim prijateljem,dali treba da Vam kažem kako sam se osjećala.                                                                                     

Ušla sam u svoju sobu i pokušala da spavam,sve je moglo ali san na oči ne,sanjala sam S..... kako stoji na prozoru jer je imao naviku da dođe u toku noći.Plakala sam nenormalno,a toliko sam se trudila bila vjerna djevojka sve sam dala za nas ali nedovoljno.Plakala sam zbog njega,jecala sam zbog mame,molila Boga da prestane sve i da jednostavno zaboravim na sve,ali u glavi je film bio isti.Samo su se scene mijenjale. Taj jebeni prokleti dan kad sam došla s posla puklo je u meni,došla sam sa namjerom da okončam sve,imala sam dvije opcije staviti bombu pod stomak ili nagutati se maminim tableta za živce i lagano zaspati,preseliti se na oblake i gledati kako drugi žive.Doživjela sam prekid filma i mrak mi je pao na oči.Nikada se nisam mogla pomiriti sa činjenicom da toliko vrijeđa i pocjenjuje tatu,zašto njega kada on to nije zaslužio,zašto nas vrijeđa,zašto nas ne pomiluje po glavi i kaže nekada nešto lijepo.Uvjek je galama,ne ustručava se švalera u po bijela dana u našoj kući,još zatvori vrata da se ne čuje.Odvratno.Nestati iz svih života je bezbolno i lako,sjela sam u svoju sobu,Brat je bio u svojoj sobi neznajući šta se dešava sa mnom,on je igrao igrica na play station ne sikirajući se ni za šta,ne razmišljajući šta mu je sa sestrom,ne razmišljajući šta se dešava u kući,praveći se da ne čuje dahtanje iz dnevne sobe.Plakala sam histerično i htjela sam konačno da se naspavam,i da se odmorim od svih i da mojoj mami skratim muke.Sve me je boljelo,srce ponajviše,brinula sam se za tatu jer je on jedino svjetlo u mom životu.Veoma lako sam se odlučila na taj korak,samo sam htjela da se isključim jer nisam mogla više,nisam razmišljala o posledica,uzela sam bokal vode i maminu kutiju sa tabletama,bio je veliki izbor ali ja sam izvukla sve i spremila se da progutam,nije me bilo strah jedva sam čekala da utonem u san,ali i dalje sam plakala jer nema nikoga da mi pomogne,Brat je bio tako blizu mene a tako daleko od mene,samo sam mislila na njih,na tatu i brata.Uzela sam svesku i napisala tati i Bratu poruku,

" Tata izvini molim te,Bato Volim te i oprosti te mi"