Akineton
Za rođendan smo otišli u kafić i popeli se na sprat na separe,bilo nas je dosta ali smo izlazili naizmjenično jer smo klali dimove đžointa,ja čak nisam pušila cigare ali sam miris marihuane upijala.Meni su nudili te famozne tabletice,koje su se zvali Akinetoni,ja sam kontala to je nešto onako za raspoloženje i uzela sam dvije,naravno otišla sam u wc i pogledala se u ogledalo i gurnula u usta i zalila vodom.Nije trebalo dugo čekati reakciju,ma joj,bilo je stvarno fenomenalno,legli smo svi na sećije izvalili se i kulirali dok su Akinetoni u nama odrađivali svoje.Od tih tableta valjda se ljudi liječe od malo žešćeg problema sa psihom,ustvari to je za one malo lude koji imaju halucinacije,nisam znala da je toliko opasno,ma svejedno mi je bilo tada samo da ne dođem kući normalna.Ogi i ja smo zagrljeni ležali na sećiji i svako je imao svoje filmove u glavi,ja sam pred svojim očima stvarala sve što sam poželjela,ali bukvalno imala sam sliku pred očima.Osjećaj se odvajao od svega,ništa ne osjetim,sve mi miriše ništa mi ne smeta čak nisam ni osjetila da mi je ruka utrnula sve dok nisam skontala da je ne osjećam.Znala sam šta ću da zamišljam kad droga proradi,zamišljala sam da mi je porodica na okupu,tata za mašinom šije odijelo a mama je pravila urmašice a Bato za računarom,bilo mi je u tom momentu sve tako stvarno.Neka radost je izbijala na sve strane.Ogi nije puno brinuo kako se osjećam,niti je reagovao na pitanja jer on je gutao po osam komada,ne mogu da zamislim šta se u njegovoj glavi dešavalo. U jednom momentu ustala sam sa sećije i krenula da otvorim relnu da vidim jesu li urmašice gotove,niko nije obraćao pažnju na mene,ja sam odrađivala svoju maštu na svoj način,jedva sam skontala da šporet nepostoji trenutno i da nisam kući,ali sam nastavila dalje da letim po mislila.To je trajalo satima sve dok nas konobar nije digao i rekao da je fajront jer inače nebi ni otišli kući,kada smo krenuli svi smo se razišli svako je otišao svojim putevima.Ja sam se vukla do stana jedva,nisam mogla da povežem maštu i stvarnost,nisam mogla da odgonetnem gdje idem i da li idem kući ili idem jesti urmašice u svoj zamišljeni dom,pješačila sam sat vremena jer sam dolazila ispred zgrade i kontala da to nije moja zgrada,bijeg od stvarnosti,pored svih lijepih osjećaja ipak nije mi se ulazilo u stan gdje su me svi čekali.Mislila sam da moram da nađem drugu zgradu i tako sam kružila oko svog stana sve dok valjda akinetoni nisu počeli puštati moju maštu u glavi.Ušla sam u stan i zavalila se u krevet,vrtilo mi se sve oko glave bilo je nemoguće zatvoriti oči jer sam bila non stop u nekim kockama,misli su me ubijale i postojalo je tmurno i smrdljivo.Bila sam opet opterećena sa mamom i njenim momcima,oni uzdasi su me udarali i probijali mi bubne opne,svaki mamin udarac me je počeo boljeti,osjećala sam svaku ranu u srcu,slike ispred očiju,došlo mi je da povratim,što sam i učinila tu pored svoje glave.Sav smrad i otrov od marihuane,akinetona i rakije je izašao na moja usta.Imala sam osjećaj ako povratim da ću i svoje misli izbaciti iz sebe ali ništa od toga,i dalje je trajalo.Smrad je ubijao,ja sam toliko bila mrtva iscrpljena da nisam imala snage da pokupim tu povraćotinu,ubijedila sam samu sebe da će crveni tepih upiti sve.
Ne zadugo uletila je moja mama jer je čula kako povraćam,kako sam je pogledala,počela sam se smijati jer mi je bilo svejedno hoću li dobiti batine ili neću jer me u tom momentu nebi ništa boljelo.Uhvatila me je za kosu koju je uzgajala i vukla u kupatilo da se operem,ja sam se smijala i apsolutno se nisam brinula šta će reći,čak sam se gladala u ogledalo i smijala sebi u lice.Misleći da će prije ona poluditi sa mnom nego ja sa njom,da okrenemo uloge.
Počela je odmah da galami i digla je i tatu iz kreveta,njemu je bilo jasno da sam mrtva pijana,stari me je pogledao i vratio se u krevet jer sam mu rekla da sam se najela plazme i da mi je muka.Kako sam ga slagala,ali nije on imao snage da se svađa nije htjeo da ratuje sa mnom,za razliku od mame.Usledile su batine ali ništa nisam osjećala čak nisam ni plakala baš mi je bilo svejedno da sam samoj sebi rekla svako jutro za doručak jedan Akineton i milina,mogla bi udarati koliko bi htjela.Kako je imala jak udarac,jak šamar od kojih su obrazi bridili,udarci u glavu sam nejteže podnosila jer me je boljelo,najgori udarac u životu je drvena kašika po glavi.Ali opstala sam,jer sam jača od svih i od svega.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi